U za­jed­ni­štvu, brat­stvu i je­din­stvu, igri, sre­ći i eufo­ri­ji ne­ka­da je do­če­ki­van 25. maj – Dan mla­do­sti. Za Ju­go­slo­ve­ne naj­ra­do­sni­ji dan u go­di­ni – dan ka­da se sla­vi­lo ro­đe­nje pred­sjed­ni­ka Sa­ve­zne Fe­de­ra­tiv­ne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je (SFRJ) Jo­si­pa Bro­za Ti­ta. Na dan ne­ka­da­šnjeg dr­žav­nog pra­zni­ka, ko­ji se sla­vio 43 go­di­ne, re­klo bi se da je sa­da sve su­prot­no od ono­ga što je on ne­ka­da sim­bo­li­zo­vao.
Po­no­vo us­po­sta­vlja­nje jed­nog ta­kvog da­tu­ma, ko­ji bi sla­vi­li svi i gdje ne bi bi­lo po­dje­la, ne­mo­gu­će je u da­na­šnje vri­je­me, ocje­na je sa­go­vor­ni­ka „Da­na“.
Ge­ne­ral­ni kon­zul NVO Ge­ne­ral­ni kon­zu­lat iz Tiv­ta Mar­ko Per­ko­vić pri­sje­ća se da je 25. maj ne­ka­da bio naj­ve­se­li­ji pra­znik u Ju­go­sla­vi­ji. Dan mla­do­sti je, ka­ko ka­že, bio naj­ljep­ši dan u go­di­ni.
– Go­vo­ri­lo se „li­jep dan, kao Dan mla­do­sti“. U tom vre­me­nu smo ži­vje­li za taj dan. Bio je to dan po­sve­ćen pje­smi, lju­ba­vi, igri, i svim naj­ve­se­li­jim st­vari­ma ko­je či­ne ži­vot. Jed­no sreć­no pro­ži­vje­lo vri­je­me – na­vo­di Per­ko­vić za „Dan“.
Sve je to, ka­ko ob­ja­šnja­va, sim­bo­li­zo­va­la šta­fe­ta mla­do­sti.
– Bi­la je i pje­sma ko­ja ka­že „sr­ce mo­je i sr­ce tvo­je u šta­fe­ti nek se spo­je, a mi­li­on sr­ca kad se spo­ji, šta je to ta­ko ve­li­ko, lju­di mo­ji“. Mi­li­on sr­ca i mi­li­on že­lja spa­ja­lo se u toj šta­fe­ti ko­ja je išla pre­ma dru­gu Ti­tu od se­la do se­la, od gra­da do gra­da, „naj­ljep­še mu že­lje no­se sr­ca mla­da“ – prisje­ća se Per­ko­vić pje­sa­ma ko­je su se ori­le SFRJ 25. ma­ja.
Ka­že da je taj dan bio po­se­ban, dan ka­da su mla­di bi­li u cen­tru pa­žnje, ka­da su se di­je­li­le sti­pen­di­je, di­plo­me, od­li­ko­va­nja i sve što je omla­di­na za­slu­ži­la. Ob­ja­šnja­va da je to bio dan i ka­da su se su­mi­ra­li re­zul­ta­ti omla­din­ske so­ci­ja­li­stič­ke svi­je­sti.
– Mi taj dan ni­je­smo za­bo­ra­vi­li, ni­ti mo­že­mo. Kroz na­še dje­lo­va­nje po­ku­ša­va­mo vas­pit­no da dje­lu­je­mo na mla­đe ge­ne­re­ci­je, sa­mim pod­sje­ća­njem na nas ko­ji smo ta­da bi­li mla­di i ka­ko smo to pro­sla­vlja­li. Po­ku­ša­va­mo da tu na­šu sre­ću i mla­dost po­di­je­li­mo sa mla­đim ge­ne­ra­ci­ja­ma, ko­je da­nas ne­ma­ju ide­a­la, dru­štve­no-va­lo­ri­zo­va­nu svr­hu ži­vo­ta. Svi nji­ho­vi ro­di­te­lji, ba­ke i dje­do­vi sa sje­tom se sje­ća­ju Da­na mla­do­sti – is­ti­če on.
Per­ko­vić je re­kao da su Dan mla­do­sti i šta­fe­ta sim­bo­li­zo­va­li sre­ću svih onih ko­ji su ži­vje­li u Ju­go­sla­vi­ji.
– Bez ob­zi­ra što se tom da­nu pri­pi­si­va­lo ne­ko ido­lo­po­klon­stvo, mi to za­i­sta ni­je­smo ta­ko do­ži­vlja­va­li, već je to bio is­kre­ni od­raz že­lja ju­go­slo­ven­skih na­ro­da i na­rod­no­sti da za­jed­no pro­sla­ve taj pra­znik – ka­zao je Per­ko­vić.
Sma­tra da je sva­ka po­mi­sao o ob­no­vi Ju­go­sla­vi­je jed­na ple­me­ni­ta ilu­zi­ja i da je to ne­mo­gu­će.
Pred­sjed­nik pod­go­rič­kog od­bo­ra De­mo­krat­ske na­rod­ne par­ti­je (DNP) Jo­vo Pe­jo­vić ka­že da je ne­ka­da 25. maj u Pod­go­ri­ci bio naj­ve­ći skup mla­dih i gra­đa­na, ko­ji­ma je pri­su­stvo­va­lo i po ne­ko­li­ko de­se­ti­na hi­lja­da lju­di. Uz no­še­nje šta­fe­te mla­do­sti, ka­ko je re­kao, or­ga­ni­zo­va­ni su obi­la­sci naj­up­sje­šni­jih rad­nih aso­ci­ja­ci­ja, pod­ruč­ja, or­ga­ni­za­ci­ja i in­sti­tu­ci­ja.
– Uve­če bi na Uni­ver­zi­te­tu ili u ne­koj od rad­nih or­ga­ni­za­ci­ja bi­lo or­ga­ni­zo­va­no ta­ko­zva­no „no­će­nje šta­fe­te“, gdje bi uz bo­gat kul­tur­no-umjet­nič­ki pro­gram mla­di sla­vi­li do zo­re – pri­sje­ća se on.
Pe­jo­vić ka­že da sa­da, kad sa ove dis­tan­ce gle­da na te stva­ri, mi­sli da bi bi­lo do­bro ima­ti je­dan skup mla­dih lju­di ko­ji bi na taj na­čin obi­lje­ža­vao svoj dan, uz igru, za­ba­vu. Me­đu­tim, is­ti­če da bi to bi­lo ide­o­lo­ški obo­je­no, što ni­je do­bro.
– Evo i vri­je­me je po­ka­za­lo da sve što se ve­zu­je za po­je­di­ne lič­no­sti te­ško da mo­že da iz­dr­ži pro­bu vre­me­na. Po­ne­kad su i za­blu­de do­bre ako ima­ju za cilj ne­što što je po­zi­tiv­no – sma­tra on.
Iako je Ti­to zva­nič­no bio ro­đen 7. ma­ja, 25. maj je obi­lje­ža­van kao nje­gov ro­đen­dan. Cen­tral­na ma­ni­fe­sta­ci­ja, ta­ko­zva­ni slet, bi­la je or­ga­ni­zo­va­na na ta­da­šnjem sta­di­o­nu JNA u Be­o­gra­du, a u njoj su uče­stvo­va­li pi­o­ni­ri, omla­din­ci i pri­pad­ni­ci svih ro­do­va voj­ske.
Ti­tu je ta­da uru­či­va­na šta­fe­ta mla­do­sti, ko­ja je sva­ki put po­la­zi­la iz dru­gog mje­sta i iz dru­ge re­pu­bli­ke i pro­la­zi­la kroz gra­do­ve svih biv­ših re­pu­bli­ka. Ti­tu su je, uz pri­go­dan go­vor, uru­či­va­li naj­bo­lji omla­din­ci i omla­din­ke.
No­še­nje šta­fe­te tra­ja­lo je 42 go­di­ne, do 1987. go­di­ne. Šta­fe­ta mla­do­sti za Ti­tov 88. ro­đen­dan pre­ki­nu­ta je nje­go­vom smr­ću 4. ma­ja 1980. go­di­ne, ali je ma­ni­fe­sta­ci­ja na­sta­vlje­na na­red­nih go­di­na kao sim­bol lju­ba­vi i oda­no­sti nje­go­vom dje­lu, sa po­ru­kom „I po­sli­je Ti­ta – Ti­to”.
A.O.


Or­ga­ni­zu­ju pri­red­bu

Or­ga­ni­za­ci­ja „MAC–MC Lojd“ iz Su­to­mo­ra or­ga­ni­zu­je da­nas pro­sla­vu Da­na mla­do­sti. Ka­ko je ka­zao Ivan Zan­ko­vić iz te or­ga­ni­za­ci­je, pro­sla­va će bi­ti or­ga­ni­zo­va­na uz ade­kva­tan va­tro­met.
–Pri­red­bu or­ga­ni­zu­je­mo iz po­što­va­nja pre­ma re­spek­ta­bil­nom ka­rak­te­ru dr­ža­ve SFRJ, pre­ma istin­skom po­što­va­nju ide­je „ju­go­sla­ven­stva“, i pre­ma kre­di­bil­noj dru­štve­noj za­jed­ni­ci za­sno­va­noj na osno­va­ma „so­ci­ja­li­stič­kog ure­đe­nja“ i „brat­stva i je­din­stva“, ko­ji su bi­li osnov­ne vri­jed­no­sti i zna­me­ni­to­sti biv­še SFR Ju­go­sla­vi­je – na­vo­di se u sa­op­šte­nju.